Friday, August 25, 2017


Image may contain: 1 person, smiling, sitting and sunglasses
Tinejdzeri
Razmisljam kako da definisem ponasanje cerke tinejdzerke prema ukucanima u proteklih godinu dana. Trazim reci, zelim da pronadjem verodostojne.
Prezir i netrpeljivost sa primesama ignorisanja, pomesano u koktelcic ne bas slatkastog ukusa. Sastojci gore zvuce kada cujes koji su, nego sto su neprijatni za gutanje. Ako ne oklevas, ako popijes iz cuga, nije bas toliko gadno. Zviznes zestinu odjednom i hrabro, ne pijes gutljaj po gutljaj. Tako konzumiras domacu rakiju, prezivis tornado i prebrodis pubertet sopstvene dece. Zatvoris oci, cekajuci da najjaci talas prodje i alkohol pocne da deluje.
Frekvencija je veci problem od zestine. Tornado prolazi kroz kucu svakog ili svakog drugog dana. Pun Mesec dodatno razdrazuje tinejdzerske nerve. Dobro je imati to u vidu, spremiti se.
"Neka se cuje, neka se zna, dosli smo iz daleka, iz Beograda" i Toni Montano, novi hit nasih komsija. Sta drugo da pevuse dok svakodnevno slusaju glasni dijalog cerke i roditelja na cudnom, nepoznatom jeziku.
Treska vratima, oguglali i oni i mi. Sreca te nemamo stakleni deo iznad vrata. Uvek treba traziti zracak sunca medju oblacima. I biti zahvalan. Nabrajati sta sve imas, a ne sta sve nemas. Tako da, hvala vratima sto nemaju staklo. Inace bi bilo dodatnih problema, srca, povrede...Ma bezi, daleko bilo.
Voznja kolima vise nije bezbedna kada je tinejdzer ucesnik u saobracaju. Majci moze srce da stane ako sa suvozacevog sedista iznenada cuje cerkin glas i njeno pitanje upuceno bratu koji bezbrizno sedi na zadnjem sedistu: "Da li zelis da znas sta je to oralni seks? Danas smo na casu fizickog imali predavanje o tome." Plan i program prvog razreda srednje skole pocinje sa sustinski vaznim znanjem: sve sto treba da znate o oralnom seksu a niste imali priliku do sada da saznate ili nekog da pitate...Hm, nisam upucena! Verovatno zato sto se nisam ovde skolovala. Mi smo igrali kosarku i preskakali kozlic, eventualno zvezda, greda, kolut napred i nazad, stav o sakama, bacanje medicinke. To je bio plan i program za casove fizickog. Vremena se definitivno menjaju. Prelazak sa kontinenta na kontinent dodatno povecava razliku u znanju.
Tinejdzeri se temeljno spremaju za novi dan. Visinske pripreme od dva sata pocinju u sest, tusiraju se sve dok ima vode u protocnom bojleru, znaci neprekidno i zauvek. Kosa mora svakog jutra da se pegla, dok je prava pegla i dalje neistrazeni objekat koji ekskluzivno mama koristi da bi stvari tinejdzera bile besprekorne. Peglanje majka moze da obavi ujutru, dok se tinejdzer tusira. Nema problema, tinejdzer ce probudi majku brzo i efikasno.
Izlazak iz kuce i odlazak u skolu pokazao se kao laksi deo. Povratak tinejdzera kuci je nepoznanica. Linearna jednacina sa dve nepoznate. Kvadratna jednacina sa dve nepoznate. "Resavanje sistema linearnih jednacina sa dve nepoznate metodom suprotnih koeficijenata" - ukratko bi glasilo resenje problema povratka tinejdzera kuci.
Resenje zapravo nije potrebno, jer problema nema ako se sklanjas sa puta kad ide tinejdzerka ljuta.
Kazu da iver ne pada daleko od klade, tako da ja nemam sta da brinem.
Moje je samo da prezivim.

Wednesday, August 16, 2017


Image may contain: sky, tree, plant, grass, outdoor and nature
Beograd

Procitala sam danas nekoliko tekstova koji su proucavali temu rodjeni - nerodjeni Beogradjani. Ne znam da li je postavljen zadatak na Facebook-u, nesto kao pismo-lanac (ne smes da prekines, pisi o zadatoj temi) ili je samo u pitanju leto, vrucina i nostalgija svih koji su se iz belog sveta vratili na odmor u rodni grad.
Prva se prijavljujem. Cim sam sletala na surcinski aerodrom, napisala sam tekst o blokovima. Uvek sam bila lokalpatriota, pa su blokovi prvo opevani. Tekst je citan i podeljen kao nijedan do tada. Nosila ga je ljubav svih koji u blokovima stanuju ili su nekad boravili. Tako se pise cista srca i zivi iskrena ljubav.
Srecna sam sto sam Beogradjanka. Srecnija sto sam deci obezbedila da im zauvek u dokumentima kao mesto rodjenja pise Beograd. To sam im rekla. Cero, sine, samo ovo da dobijete od mene, dosta je. Beograd je ljubav i sreca je roditi se u njemu.
Zavoleti mesto u kojem nisi rodjen, to je ljubav na kvadrat. Uvek sam bila srecna kada neko ko nije rodjen u mom gradu sa ljubavlju prica o njemu, kaze da ga je grad prihvatio i njegovi ljudi zavoleli. Mogla sam da sa rasplacem u sred te price, uvek. To srce koje je govorilo lepe stvari o Beogradu za mene je bilo plemenito, siroko, veliko. Ja sam Beogradjanka, a ti si Ljudina i Bg Smeker. Eto, tako sam ja videla sve koji su u grad dosli i osetili ga svojim. Grad je postao Nas Beograd, a mi nikad tu temu nismo potezali opet.
Beogradski smekeri - rodjeni i kasnije ga napustili, pridosli i zauvek u njemu ostali, rodjeni i nikad iz njega mrdnuli, pridosli pa iz njega otisli - zarazeni ste zauvek! Neizleciva bg bolest je u pitanju, od koje se ne umire, sa kojom se zivi, i to lepo.
Sada mi je baza u Kaliforniji, pa dodajem - ja sam Beogradjanka iz Kalifornije. Ni "rodjena" ni "dodjos", samo "voljena srecnica". Srce je veliko, srce oseti gde mu je lepo, srce voli mesto rodjenja, srce voli zemlju u koju ga zivot nanese i novo mesto istinski prihvati. Srce ne meri, srce moze da voli beskrajno, sta je za srce da zavoli dva, tri grada. Duse se pronadju, srca se prepoznaju. Nema svadje, nema rasprave, samo lepa osecanja i svest da nisi drvo, da mozes da se pomeras, da mozes da volis vise ljudi, vise gradova, da to ne vredja , ne boli, da prvo ne iskljucuje drugo.
Gde god da zivis, zivi siroko, misli siroko.
Nikad sebicni baksuz, samo smeker i ljudina.
Tako se istinski zivi.

Image may contain: sky, cloud, night and outdoor
Blokovi

Ko nije ziveo na Novom Beogradu o blokovima ima predrasude. Verovanje da su u pitanju zidine bez drveca daleko je od istine.
Ko je ziveo, neobjektivan je. Ljubav, to su blokovi za njega. I Sava. Najlepsa reka, makar se povukla ili prelila nasip, muljava i prljava. Sava i Dunav kao Zvezda i Partizan. Ljubav dobijena u nasledje. Naucena veza koja nikad ne prestaje. Ne postoji sansa da se preobratis i drugu stranu prihvatis kao svoju. Roditelji te zaraze, odmalena. Posle ides sam. Vracas se i kada od nje odes daleko. Neobjektivan si, navijacki raspolozen. Ako volis jednu, ne volis drugu. U najboljem slucaju si ravnodusan, kao da druga reka nije u Tvom gradu.
Pescara izmedju zgrada i Save, nikad samo pescara. Mesto igranja, druzenja, prvih svadja, mirenja. Uzbrdica sa koje vidis daleko, na kojoj se grudvas, uspinjes i spustas sankama zimi. Skloniste koje te cuva za vreme bombardovanja - doziveo, preziveo, potisnuo.
Klupice ispred zgrade, korzo. Na njima se odvija zaseban zivot, vode neumorni razgovori, snima svako ko prodje. Namenski se izbegavaju ako vidis poznato lice sa kojim nisi spreman u datom momentu da pricas. Obidjes, sa druge strane u zgradu udjes. Klupica, mesto okupljanja u tinejdzerskim danima, odmaraliste kada pravis pauzu tokom spremanja ispita, baza sa koje kao roditelj sedis i sopstvenu decu nadgledas ili penzionerski bistris politiku, krateci dugacak dan. Klupica ti obelezi zivot, u raznim etapama.
Igraliste za kosarku - cesce teren za fudbal.
Cenrtis - zauvek Centris, nikad Maxi.
Mesna zajednica - politika i novac. Glasacko mesto i red za primanje penzije. Zanos da zaokruzivanjem nesto menjas nabolje. Ushicenje kada od postara uzimas penziju. Cascenje postara, obavezno.
Zmurke, izmedju dve vatre, badminton, lastis, cika Ljuba sa prvog i decija galama, monopol ispred zgrade, snimanje emisija uz pomoc kasetofona. Tri kocke ispred ulaznih vrata, nesudjene zardinjere za cvece, tri ucionice za tri uciteljice i tri razreda. Prut sa obliznjeg drveta, pretvoren u pokazivac, ako je cas geografije. Obucite Lu, kreiranje, crtanje i seckanje papirnate odece - Politikin Zabavnik i jedna strana, nikad dovoljno kreacija za zgodnu crnku. Razmena slicica Sara Kej, mirisljavih gumica i salveta.
Mogla bih u nedogled, ali necu.
Ako si ziveo, tacno znas.
Ako nisi, nije ni bitno.
Imas ti svoju lepu pricu.
Najlepsu.
Iz detinjstva.

Image may contain: one or more people and closeup
Meta

"Ko promasi ljubav, promasio je zivot". Kazes mi da te ova Mesina recenica prati, da ti je najveci strah. Verujem ti, osecam. Mladja si od mene, zivis drugaciju svakodnevicu. Decenija koja nas deli, sada je bitna, u njoj svesno resavas mnoge stvari, glavne smernice sopstvenog zivota odredjujes. To je decenija najvecih odluka. Prosla sam kroz nju, odluke donela, ucinila sta sam mislila i osecala da je za mene ispravno. Ne znam da li sam pogodila. Kako se to zna? Nije realno, merljivo saznanje. Menjas se, menja se onaj koga volis, menja se sta ti je bitno, sta te cini srecnom, menja se nacin razmisljanja, potrebe, zelje. Menja se i tvoj osecaj da li si srecna ili nisi, da li si zadovoljna dobijenim ili ne, iz dana u dan promena. Potraga za ljubavlju je uznemiravajuca, od kada postanemo svesni svojih osecanja. Ko ne pronadje mir u sebi, ko u drugom bicu trazi smisao svog postojanja i veze svu svoju srecu za nesto izvan sebe, taj je promasio. To sam htela da ti kazem, a nisam. Bila je guzva, stolovi uznemiravajuce nestabilni, case oko nas se lomile a nase vise puta obarale, par za susednim stolim neprijatno cutao i svedocio razgovoru koji smo vodile. Valjda ti zbog svega toga nisam rekla da se ne bojis ljubavi, zivota, odluka koje te cekaju. Svu lepotu, radost, zelju za znanjem, hrabrost da probas novo - vec imas, u tebi je. Sta god da radis, gde god da te put odvede, ti se pomeras sa blagom koje nosis u sebi. Ne mozes da promasis. Nema jasne, jedinstvene mete koju gadjas. Ni da pogodis, ni da promasis.