Wednesday, August 16, 2017


Image may contain: sky, tree, plant, grass, outdoor and nature
Beograd

Procitala sam danas nekoliko tekstova koji su proucavali temu rodjeni - nerodjeni Beogradjani. Ne znam da li je postavljen zadatak na Facebook-u, nesto kao pismo-lanac (ne smes da prekines, pisi o zadatoj temi) ili je samo u pitanju leto, vrucina i nostalgija svih koji su se iz belog sveta vratili na odmor u rodni grad.
Prva se prijavljujem. Cim sam sletala na surcinski aerodrom, napisala sam tekst o blokovima. Uvek sam bila lokalpatriota, pa su blokovi prvo opevani. Tekst je citan i podeljen kao nijedan do tada. Nosila ga je ljubav svih koji u blokovima stanuju ili su nekad boravili. Tako se pise cista srca i zivi iskrena ljubav.
Srecna sam sto sam Beogradjanka. Srecnija sto sam deci obezbedila da im zauvek u dokumentima kao mesto rodjenja pise Beograd. To sam im rekla. Cero, sine, samo ovo da dobijete od mene, dosta je. Beograd je ljubav i sreca je roditi se u njemu.
Zavoleti mesto u kojem nisi rodjen, to je ljubav na kvadrat. Uvek sam bila srecna kada neko ko nije rodjen u mom gradu sa ljubavlju prica o njemu, kaze da ga je grad prihvatio i njegovi ljudi zavoleli. Mogla sam da sa rasplacem u sred te price, uvek. To srce koje je govorilo lepe stvari o Beogradu za mene je bilo plemenito, siroko, veliko. Ja sam Beogradjanka, a ti si Ljudina i Bg Smeker. Eto, tako sam ja videla sve koji su u grad dosli i osetili ga svojim. Grad je postao Nas Beograd, a mi nikad tu temu nismo potezali opet.
Beogradski smekeri - rodjeni i kasnije ga napustili, pridosli i zauvek u njemu ostali, rodjeni i nikad iz njega mrdnuli, pridosli pa iz njega otisli - zarazeni ste zauvek! Neizleciva bg bolest je u pitanju, od koje se ne umire, sa kojom se zivi, i to lepo.
Sada mi je baza u Kaliforniji, pa dodajem - ja sam Beogradjanka iz Kalifornije. Ni "rodjena" ni "dodjos", samo "voljena srecnica". Srce je veliko, srce oseti gde mu je lepo, srce voli mesto rodjenja, srce voli zemlju u koju ga zivot nanese i novo mesto istinski prihvati. Srce ne meri, srce moze da voli beskrajno, sta je za srce da zavoli dva, tri grada. Duse se pronadju, srca se prepoznaju. Nema svadje, nema rasprave, samo lepa osecanja i svest da nisi drvo, da mozes da se pomeras, da mozes da volis vise ljudi, vise gradova, da to ne vredja , ne boli, da prvo ne iskljucuje drugo.
Gde god da zivis, zivi siroko, misli siroko.
Nikad sebicni baksuz, samo smeker i ljudina.
Tako se istinski zivi.

Image may contain: sky, cloud, night and outdoor
Blokovi

Ko nije ziveo na Novom Beogradu o blokovima ima predrasude. Verovanje da su u pitanju zidine bez drveca daleko je od istine.
Ko je ziveo, neobjektivan je. Ljubav, to su blokovi za njega. I Sava. Najlepsa reka, makar se povukla ili prelila nasip, muljava i prljava. Sava i Dunav kao Zvezda i Partizan. Ljubav dobijena u nasledje. Naucena veza koja nikad ne prestaje. Ne postoji sansa da se preobratis i drugu stranu prihvatis kao svoju. Roditelji te zaraze, odmalena. Posle ides sam. Vracas se i kada od nje odes daleko. Neobjektivan si, navijacki raspolozen. Ako volis jednu, ne volis drugu. U najboljem slucaju si ravnodusan, kao da druga reka nije u Tvom gradu.
Pescara izmedju zgrada i Save, nikad samo pescara. Mesto igranja, druzenja, prvih svadja, mirenja. Uzbrdica sa koje vidis daleko, na kojoj se grudvas, uspinjes i spustas sankama zimi. Skloniste koje te cuva za vreme bombardovanja - doziveo, preziveo, potisnuo.
Klupice ispred zgrade, korzo. Na njima se odvija zaseban zivot, vode neumorni razgovori, snima svako ko prodje. Namenski se izbegavaju ako vidis poznato lice sa kojim nisi spreman u datom momentu da pricas. Obidjes, sa druge strane u zgradu udjes. Klupica, mesto okupljanja u tinejdzerskim danima, odmaraliste kada pravis pauzu tokom spremanja ispita, baza sa koje kao roditelj sedis i sopstvenu decu nadgledas ili penzionerski bistris politiku, krateci dugacak dan. Klupica ti obelezi zivot, u raznim etapama.
Igraliste za kosarku - cesce teren za fudbal.
Cenrtis - zauvek Centris, nikad Maxi.
Mesna zajednica - politika i novac. Glasacko mesto i red za primanje penzije. Zanos da zaokruzivanjem nesto menjas nabolje. Ushicenje kada od postara uzimas penziju. Cascenje postara, obavezno.
Zmurke, izmedju dve vatre, badminton, lastis, cika Ljuba sa prvog i decija galama, monopol ispred zgrade, snimanje emisija uz pomoc kasetofona. Tri kocke ispred ulaznih vrata, nesudjene zardinjere za cvece, tri ucionice za tri uciteljice i tri razreda. Prut sa obliznjeg drveta, pretvoren u pokazivac, ako je cas geografije. Obucite Lu, kreiranje, crtanje i seckanje papirnate odece - Politikin Zabavnik i jedna strana, nikad dovoljno kreacija za zgodnu crnku. Razmena slicica Sara Kej, mirisljavih gumica i salveta.
Mogla bih u nedogled, ali necu.
Ako si ziveo, tacno znas.
Ako nisi, nije ni bitno.
Imas ti svoju lepu pricu.
Najlepsu.
Iz detinjstva.

Image may contain: one or more people and closeup
Meta

"Ko promasi ljubav, promasio je zivot". Kazes mi da te ova Mesina recenica prati, da ti je najveci strah. Verujem ti, osecam. Mladja si od mene, zivis drugaciju svakodnevicu. Decenija koja nas deli, sada je bitna, u njoj svesno resavas mnoge stvari, glavne smernice sopstvenog zivota odredjujes. To je decenija najvecih odluka. Prosla sam kroz nju, odluke donela, ucinila sta sam mislila i osecala da je za mene ispravno. Ne znam da li sam pogodila. Kako se to zna? Nije realno, merljivo saznanje. Menjas se, menja se onaj koga volis, menja se sta ti je bitno, sta te cini srecnom, menja se nacin razmisljanja, potrebe, zelje. Menja se i tvoj osecaj da li si srecna ili nisi, da li si zadovoljna dobijenim ili ne, iz dana u dan promena. Potraga za ljubavlju je uznemiravajuca, od kada postanemo svesni svojih osecanja. Ko ne pronadje mir u sebi, ko u drugom bicu trazi smisao svog postojanja i veze svu svoju srecu za nesto izvan sebe, taj je promasio. To sam htela da ti kazem, a nisam. Bila je guzva, stolovi uznemiravajuce nestabilni, case oko nas se lomile a nase vise puta obarale, par za susednim stolim neprijatno cutao i svedocio razgovoru koji smo vodile. Valjda ti zbog svega toga nisam rekla da se ne bojis ljubavi, zivota, odluka koje te cekaju. Svu lepotu, radost, zelju za znanjem, hrabrost da probas novo - vec imas, u tebi je. Sta god da radis, gde god da te put odvede, ti se pomeras sa blagom koje nosis u sebi. Ne mozes da promasis. Nema jasne, jedinstvene mete koju gadjas. Ni da pogodis, ni da promasis.

Saturday, July 29, 2017

Image may contain: tree, text and outdoor
U PRODAJI.

Adresa:

"Nedodjija"
Prvomajska 77, 11080 Zemun

Friday, June 9, 2017

On The Rocks - My Biography "Reframed The Jake Olson Story" is now available for pre order on Amazon -> <a href="http://www.amazon.com/reFramed-The-Jake-Olson-Story/dp/0993770614">Reframed</a> BUY IT NOW AT THE SPECIAL RELEASE PRICE!

Divljenje

Nije naivna stvar kada poklonis divljenje I potpunu odanost, odreknes se svake kritike, zaslepljen blestavilom lepote. Dajes moc jednom coveku, stavljajuci drugog u podredjen polozaj. Sebe.

Velicas, pristrasan si i neobjektivan. Priznajes da si manji, nebitniji, gluplji, nesposobniji. Nije dobro da se bilo ko tako oseca. Iako je sam sebe tu doveo, spustio se a nije trebalo, bilo bi plemenito da ga neko potapse po ramenu i ukaze na opasnost njegovog stava. I to bi trebalo da ucini upravo onaj ko je predmet divljenja.

Ako si stvarno pametan, ako si zaista siroka i dobra dusa, ako ti nije vaznije da nahranis sujetu komplimentima koji neprestano stizu, vise puta dnevno, vec zelis da istinski pomognes i nepravis razliku u ovom lazljivom i sumornom vremenu - zaustavi monolog sacinjen od hvalospeva tebi. Prekini ga.

Kada kazu - ti si bog, ti si car, niko ne radi ovo tako dobro kao ti, sta god da kazes ja se slazem, tebe je bog pogledao, dao ti talenat i mudrost da nam preneses, ti si prenosilac, ti si izabran, ja ne citam nista samo ono sto ti napises, ja ne idem vise u biblioteku od kada sam te pronasao...

Stupas na scenu ti, Smekeru, i kazes - hej druze, stani malo. Nemoj, nije dobro to sto pricas, taman ni u sali, a vidim da se ne salis. Citaj, obrazuj se, istrazuj, uci razne stvari, pokusavaj, vezbaj, treniraj. Nisam ja niciji izaslanik, nemoj, molim te, to da pricas.

Ako si nadaren, uz to i redak primerak kvalitetnog coveka, ti ces reci bas to. Stani. Cekaj. Nemoj tako. Sto me velicas? Zasto mi toliko verujes? Ne zanima me ideologija, religija, mitologija, nije to moja prica. Zaneo si se. Nisam ja nista specijalno. Istina, lepo pevam, super pisem, dobro igram fudbal. Glavom i bradom sam Ronaldo, ali ti jos mozes da igras. Siroka je ova poljana.

Samopostovanje i postovanje, nerazdvojne sestre bliznakinje.

Samokritika.
Zauzdavanje sujete.
Nepodsticanje idolopoklonstva.
Retki imaju snage za to.
Nisu ni oni bolji od ostalih, ali su jedini koji mogu da naprave pomak i svet ucine za nijansu boljim mestom.

Wednesday, June 7, 2017

 

 Image may contain: text


Pakovanje

Ti ne zivis ovde?
Tebi je lako, ti ne zivis ovde.
Bas te briga, ti ne zivis ovde!
Lako je tebi da to kazes, ti ne zivis ovde.
A kad igraju Srbija i Amerika, za koga navijas?


To poslednje pitanje, nije dobro da mi postave. Kakva ce reakcija biti, zavisi od trenutnog raspolozenja - samo, nece da valja. Ako sagovornik ima srece da me pitanje zatekne u lepom raspolozenju, precutacu. Ostace bez odgovora i odnosi se nece zategnuti. Ako me navijacko pitanje pronadje nervoznu, opet ce pitanje ostati bez odgovora, ali i sagovornik bez sagovornice.

"Izvini, zurim, znas onaj lek, sto sam pominjala u nekoj od prica, bas sada moram da odnesem. Tetki, baki...nisam jos sigurna. Vazno je da je lek americki, cudotvoran, bice to sve okej."

Trnovit put vodi od Beograda do Kalifornije. Nema tu Cile-Mile, trte-mrte, kako cemo-lako cemo. Nema gledanja kroz prste, roditelji pomazite, bake/deke evo vam unuci, moram na posao. Nema nemam za racune, necu da se zaduzujem i kredit dizem. Nemas da platis zdravstveno osiguranje? Nikakav problema, ne moras da ga imas, samo cuvaj zdravlje i izbegavaj da se stresiras. Ponesi antibiotike iz zavicaja. I "loru", dobra je za spavanje.

Na dugackom, prekookeanskom putu nema precice. Ne postoji sansa da skocis iz gurave i uskocis u obecanu zemlju. Obecana zemlja ne postoji. Svaku moras junacki da osvojis, ako hoces da bude tvoj novi dom. Da krenes od nule, ako imas srece, ili od minusa. Da hodas, korak po korak, pocetnicki. Stepenik po stepenik, sve pesaka. Da stvoris i zavolis novi dom, dok i dalje volis stari. To je najteze. Ako ti podje za rukom i uspes da prihvatis, da se prilagodis, vise nije bitno sta ti ko kaze. Tvoje srce zna. Bogat si. Steceno iskustvo, put koji si presao, nevolje koje si ostavio za sobom - tvoja su snaga i tvoj ponos, tvoja zasluga i tvoj uspeh.
 Ne mozes da budes na gubitku kada stvaras. Samo si na dobitku.

Gastosi, srecan vam put, gde god da idete.
Matice, vracamo ti se i ovog leta.
Da se vidimo i ispricamo.
Sa razumevanjem i dobrom voljom.
Samo tako. Ne ide drugacije.
Image may contain: text

Masta

Umor od svakodnevice, preopterecenost obavezama. Previse nadrazaja, premalo trenutaka mira. Zataji spremnost da stvari vidis lepsim nego sto su. Preovlada osecaj ponavljanja, uzaludnosti, nevaznosti. Sednes, tupo zagledan u jednu tacku. Cutis. Kako zive ljudi koji ne kite, ne ulepsavaju sopstveni zivot, ne zongliraju, ne mastaju svakodnevno? Samo stvarnost? Racuni, skola posao, hrana, nabavka, raspored obaveza? Iz dana u dan? Bez maste, dodavanja, planiranja, zamisljanja, zapisivanja, sve deluje ogoljeno i obicno. Isto.

Zvono sata, iskakanje iz kreveta u hladnu sobu, pripreme za pocetak dana, gde mi je ovo, nadji mi ono, ti si sklonila ti pronadji, sta cemo da kuvamo, nemas sve moras u prodavnicu, javi se Peri obecao si, operi, skloni, raskrci, idi, vozi, odvozi, dovozi, kako koga i gde, vrati se do pet, imas zakazano kod zubara, zuri, juri, zastoj, tudji sudari i tebe se ticu, sedi u kolima, sto ne ponese knjigu, nerviranje, neces stici, zovi, otkazuj, zakazuj novi termin, moras unapred da znas sta ces raditi za dve nedelje, dobro moze utorak u pet. Iskobeljavanje iz kola, nastavljanje, spremanje vecere, uporedo ves, masina za sudove, izbaci - ubaci, peri na ruke sto nije za masinu, pokusaj da napises nesto, odgovori na mejlove, pita Marko da dodjem sutra posle skole kod njega, nema odgovora dok ne proveris u glavi sta imate za sutra, fudbal, plivanje, domaci, moze pola sata pre fudbala.

Dan iseckan na milion delica, sati provedeni u kolima, ostatak na nogama, u jurnjavi. Zovu te, zapitkuju, na tebe oslanjaju. Udjes u kolo ne znajuci da je to ono koje ne prestaje. Taman se utisa harmonika, mislis, evo ga, najzad kraj, kada - tus, pa jos jace i brze. Opet skackaj, zescim tempom. Ritam koji ne prestaje. Tebi vazni ljudi, vecina nemocnija od tebe. Ne mozes da kazes ne. Kome, najblizima? Neces, nisi kamen.

Mastaj. Sta nedostaje, sta bi zeleo - zamisli, izmisli, naslikaj. Namastaj, kada si u redu, dok cekas, kada vozis, dok se pretvaras da slusas sta te ne zanima.

Ceo svet postoji. Iznutra, tu si ti. Smisljas, kombinujes, planiras, zapletes, raspletes. Tu moze da bude nezno, mirno, toplo, lepo, obojeno onako kako ti volis.

Kada si u cekaonici bilo koje vrste - odlutaj.
Tvoje misli ne stoje u redu, one idu gde ih srce salje.
Mastaj.