Sunday, May 28, 2017


Image may contain: one or more people, closeup and outdoor
Lepo lice

"Covek koji ima lepo lice, skladno telo, dar ili talenat, lako to zapostavi. Uljuljka se u iluziji da on ne treba nista da radi, jer lepotu ili talenat ima, pa ga brzo i lako pregaze manje lepi ili talentovani, ali vredni i radni."

Protivim se generalizacijama. Nema pravila koje moze da se primeni na milijarde ljudi, koliko se trenutno vrzma na ovoj planeti. O proslosti da ne govorim. Ko je sve koracao, sta se dogadjalo, ko je bio lep, talentovan i darovit, a ko je radom to postao, ne znam sta da kazem. O ljudima i cudima tesko je pricati, pogotovo pojedinac, prolaznik, trenutni posmatrac, sta vidi i koliko zna?

Samo jednu istinu mogu da potpisem - lepo lice.

Lepota je neumoljiva. Lepota ne mora da zapinje. Lepota moze da se upropasti nezdravim zivotom, ali prosecno i ruznjikavo lice ne moze postati lepotica. Lepota je nedostizna, tu streberi i ambiciozni ne pobedjuju. Lepo lice dobijes ili ne dobijes. Pravilne crte, prefinjen izgled, cista koza, mladolikost, sve te to slucajno potrefi. Ne donosi srecu i mir, najvece lepotice nisu najsrecnije zene, znamo, videli smo, rekle su, jos vise je njihova biografija pokazala. Ali rad i trud, u oblasti lepog lica, ne donose pobedu.

Naravno, lepota je u ocima posmatraca, reci ce streberi i ambiciozni, takmicarskog duha prepuni, tesice se sami ili raspravljati sa drugima. O Avi Gardner i ekipi, ne moraju da raspravljaju. To je tako. To se gleda, tome se divi. I to je nebitno. Lepo lice te ne sacuva, ne olaksa zivot, ne zastiti. Nije ni svakodnevna pojava, pa ga treba registrovati i neistine ne siriti.

Insistiranje na necemu ne dovodi do uspeha.
Uspeh je varljiva kategorija. Uspeh dodje u jednoj oblasti, ako dodje, u ostalim te zaobidje. Zivot je niz pokusaja. Zivot ide svojim tokom. Sa lepim ili ruznjikavim licem, proziveces ga, uz uspone i padove.

A Ava, Monika, Merlinka.
Lepe su.
"U faci."

Tuesday, May 23, 2017

Image may contain: one or more people, outdoor and nature

Proslost

I kada ode,
deo sebe ostavi.
Ko te voleo, 
koga si voleo.

Trag postoji.
Pojavi se.
Pomalo.
Ponekad.

Potpunog odlaska nema.
Srodili se sa tvojim tkivom
stari oziljci,
apsorbovali konci kojim su zasivani.

Postupci,
nezni i smirujuci,
vrate se.

Nenajavljeno,
evo ih.
Osetis.
Setis.

Kada se nit prekine,
ne izbrise se.
Takve gumice nema.

Dodje secanje,
u talasima,
u fragmentima,
onim najlepsim.

Vrati se,
snazno.

Secas se lepog,
vreme smiri bes,
ostane samo toplo i nezno.

Ispliva,
kada ti neznost nedostaje.

Secaj se.
Tvoje je to.
Zauvek.

Monday, May 22, 2017

Image may contain: camera

Dobar dan

Petak, dzez klub u San Francisku. Mali prostor, intimna atmosfera, stolovi za dvoje pribijeni, u dva reda poredjani, bina na metar, dva od svakog gosta. Svira tribjut bend, ekipa koja lici i zvuci kao B.B.King i prateci muzicari.

Vece, prica za sebe. Performans.

Glavni lik, navodno B.B.King, sedi na stolici, peva ili tiho svira na gitari i prica. Kako je sreo zenu, potanko nam opisuje da stvorimo sliku kakva je, prenosi detalje njihovog nadmudrivanja, naglasava da je opasna ali na nacin koji se njemu svidja. Verno su prenete razmenjene insinuacije, dvosmislene reci i sve sto uz to ide. Juznjacki akcenat u kombinaciji sa glasnom muzikom otezava pracenje price. Kao Vranjanci kad razgovaraju izmedju sebe, a ti se slucajno zadesis tu. Razumes sta govore do trenutka kada se potpuno opuste i pocnu jedni druge da zadirkuju. Tu vec gubis bitku razumevanja.

Uprkos poteskocama, uzivam, gledam ga i slusam, on me opusta, veseljak zna sa ljudima, prava mera interakcije sa publikom, poziva simpaticnu osobu da izadje na binu i na kratko zaigra sa njim, poklanja trzalicu krupnom coveku koji kaze da je iz Australije. Opustenost, potpuna relaksiranost vlada u malom klubu jer je takva ekipa koja svira. Jednostavne, bazicne price, odlicna muzika, neshvatanje zivota ozbiljno, koriscenje svake prilike da se napravi fazon, zadirkivanje samo u sluzbi smeha. Debeljuskasti juznjaci se smeju, lagane teme forsiraju, pricaju i pevaju o osvajanju zena ili o hrani, sale se, sale, sale, do besvesti...

"Probudis se ujutru, okrenes, vidis zenu i nasmesis se. Od toga kako si to uradio, da li si pravi smesak potrefio, zavisi ceo tvoj dan. Ona otvori oci, gleda neko vreme i kao da te pita: Da li zelis da imas DOBAR ili LOS dan?". Dubok glas, rastegnut i lenj izgovor reci "baaaaad or goooooood day", smeh i radost. Ponela sam to, smestila u sebe, zauvek.

Takva opustenost se verovatno nasledi i kasnije vezba u praksi. Ne verujem da muzicari kod kuce ili sa prijateljima bistre aktuelne politicke i drustvene teme i probleme. Ako to i rade, onda samo kroz smeh i salu.

I grc se nasledi i vremenom razvija, kao model ponasanja i odgovor na prepreke u zivotu.

Pustiti dan i zivot da idu svojim tokom. Saliti se, pricati viceve, negovati vedrinu u sebi. Kroz dan prolaziti bez grca i strasnih scenarija mogucih dogadjaja, bez dramaticnih preokreta, strahovanja, stalne zabrinutosti. Ziveti i nemilosrdno se distancirati od nervoznih i negativnih uticaja.

Izaberi dooooobar dan, ne cekaj da ti ga drugi da ili ne da. Ti ga stvori.

Friday, May 19, 2017

Image may contain: one or more people, people standing and text

To je ljubav, to se voli

Jednostavno, desi se. Zavolis. Celim bicem. Nisi ni znao da mozes toliko snazno da osetis. Ne znam da li samo jednom u zivotu. Milioni ljudi i cudi. Nema pravila.

Izdrzljiva je ljubav. Ne uniste je teske reci, nerazumevanje, kontriranje, nadmudrivanje. Rani je sve to, osamuti, posece. Povrede su ozbiljne, a opet, same zacele.

Srodnici ste, veza je tecna. Nije krv, vec mocni sokovi koje tela imaju. Tu ste isti. I vatra koja spaja, snazna, jaka, opasna za svakog drugog, osim vas. Pomesalo se, ali jedno drugo ne gasi. Uporedo tece i gori, u krug, izmedju dvoje koji se vole. Kako drugacije objasniti snaznu ljubav?

Posledice su vidljive. Zbog tecnosti i vatre vid se pomuti, oslabi, pa budes lepa decenijama jedino gledana njegovim ocima. Kada pogledas slike, pomislis: ovaj covek je ipak neobjektivan, pa vidi me ovde kakva sam, a on je i tada mislio da nema lepse. Zbog tecnosti i vatre oslabi moc realnog rasudjivanja. Kaze crno kad oseti da ces ti reci belo. Kada zatrazi tvoje misljenje, jabuka ili lubenica, odgovoris lubenica, a on klimne glavom i prozbori - pa dobro, onda jabuka. Ne zameri, to je od vatre i zivotnih sokova. Nekad se smucka kako ne treba, vidis crno, kazes jabuka, mislis lubenica. Kaze "leti pticica" kada mu u dijalogu nesto ne odgovara. To nije izvlacenje. Ne budi na kraj srca. Uvek neke ptice lete, ima muva i komaraca, on pazi da te nesto ne ujede. Zivu tepaljku imas, u sigurnim si rukama.

Da ga menjas nisi mogla, mada si pokusala.
Da te ukroti, da bude po njegovom, nije uspeo.
Ostali ste dva sveta koja uporedo zive.
Spojena vatrom i sokovima.
Pravo rame i odgovarajuca velicina glave, da tu ulegne.
Dva tela, u savrsenom spoju.
Dve slobode, jedna uz drugu.

Ljubav postoji. Nemoj da te ubede u suprotno.
Hrabro trazi, dok ne nadjes. Vredi truda.

Da sve moram ponovo, svasta bih izmenila.
Tebe nikada.
Image may contain: night and outdoor


Izvinite ako nesto nije bilo u redu


Mnogi nisu zadovoljni kako ih ljudi tese kada su tuzni. Kazu, tuzni i nezadovoljni, da im tesitelji nabrajaju sta sve imaju, za sta bi trebalo da su zahvalni, a nisu. Na ozloglasenom repertoaru iritirajucih uteha vode sledece recenice: 

-Cuti, ima i gore.
-Budi zahvalna što si zdrava.
-Razmišljaj pozitivno.
- Vidi onog, sta ga je sve snaslo.
-Hej, ja isto kao ti, nisi sam u tome sto te muci.

I dalje ne vidim u cemu je problem. Sta nedostaje ovim recenicama ili cega ima previse? Budi zahvalan za ono sta imas, nisi sam u nevolji, i meni je bilo tako pa je proslo znaci proci ce i tebi to...

Znam za istinu, onu surovu, da ne bi zeleli da cuju, to ne govorim pri zdravoj pameti, samo u besu moze da mi se omakne. I za "ko zna zasto je to dobro" znam, stopostotna greska. Samo utehe nisam vise sigurna koje da koristim, ne zelim da dolivam ulje na vatru.

Biti tuzan je normalno stanje. Opterecivati druge svojim problemima je nedostatak postovanja sebe, sopstvene tuge i sagovornika.

Dostojanstveno ici kroz zivot.
Nositi teret, ne prebacivati ga na tudja ledja.
Pozaliti se ako se oseti potreba, u odgovarajucem trenutku, bliskoj osobi. Ne komsiji, prolazniku, treneru, kolegi, u prevodu-svakome ko se prevari da pita "kako si".
Saslusati utesitelja. Tako on zna i moze.
Biti zahvalan na vremenu koje je izdvojio.
Ne zamerati sto nisu izrecene reci koje se prizeljkuju.

Najmanje se zale oni koji postuju sebe.
Najtisi su oni koji bi imali cime da se pozale.
Koji su osetili sta je prava muka.
Uplasili jer su videli da se odavde ide preko reda, pa cene svaki tren koji imaju.

Naslov je, inace, ironican.
Za razliku od nezahvalnosti i razmazenosti.
One su stvarne.

Thursday, May 18, 2017

Image may contain: one or more people, people sitting, people walking and outdoor

Mi nismo sami

Ne dodje uspeh po zasluzi. Ne pobede dobrota i pravda na kraju svake price. Uspeh nas cesto zaobidje. Zivot donese sto nismo ocekivali, podari sto nismo zasluzili. "Misli dobro-desice se dobro" ume da omane. "Misli glupo-desice se glupo" vec bolje radi. Valjda se glupo lakse odaziva. Malo mu namignes i tu je, kod tvojih nogu, gleda te i kevce, kao blesavo kuce. Ne znam. Mozda glupo radi na senzore. Uspeh i dobar rezultat kao da su nagluvi.

Zalome se mnoge stvari koje nismo zasluzili.Ne zato sto se nismo dovoljno trudili. Nedolazak uspeha nije rezultat krivice i gresaka. Ne moras sebe dodatno da mucis. Zivot cesto zna grubo da zaigra. Nista te ne pita.

Ipak, dok god mozes, hrabro i snazno idi napred. Jos jace se zaleti. Izguraj, nece te slomiti nova prepreka. Teraj uporno, kao ona mazga sto smo pominjali. Uporno, uporno, uporno. Idi dalje.

Neka su sanse 97% da neces i 3% da ces uspeti. Zapni. Uvek imas tri posto. Kada je bilo osamdeset-dvadeset, upade ti u onih dvadeset. To tada nije bio dobar rezultat, dosao je sam, nezeljen, bez ikakvog zapinjanja. Sada zapni, mozda statistika ovog puta bude u tvoju korist. Mozda te "Dobro" cuje, proradile mu usi.

Sta god da treba, koliko god da moras - idi i uradi. Nemoj da odustanes.

Nema predaje, ovo je bio samo zastoj.

Kao muva bez glave. Tako sebe zamisljaj. Vidis, smesno je kada sebe zamisljas kao upornu mazgu ili bezglavu muvu. Tako je, smej se, jacaj imunitet. Da places vise nemoj. Zapni, ako treba sam - sam. Zbog tri posto sansi da uspes. Neki ljudi cine taj postotak. Ko je rekao da medju njima neces biti bas ti?

U osecaju da si sam, nisi sam. To nam je svojstveno.
Zapravo, nisi sam. U svetu tajni mi nikad, nikad nismo sami.

Wednesday, May 17, 2017

Image may contain: one or more people, people sitting and sunglasses
Plan

Zavrsila se jutarnja sizofrenija, deca i muz su upravo izasli iz kuce.

Od osam do tri imas vreme za sebe.
Srecnice. Pet sekira ti je upalo u med!
Napravi samo plan.

1. izaberi slike na Pinterestu i napisi sta ti padne na pamet
2. namesti krevete, izvadi ciste i stavi sudove od dorucka u masinu, otvori sve prozore
3. istusiraj se, doteraj, namazi crveni lak na nokte ( imas 10 minuta za sve)
4. idi na kafu sa Nadom
5. rucak pa soping, upisi, znas da ce tako biti. To je Nada Opusteno Ljubavi, kafica nikad nije samo kafica. Na povratku, svrati u prodavnicu, spisak nemas, skoncentrisi se.
6. Skype sa mamom i tatom, to ubaci na mesto 2 posle pisanja a pre raskrcavanja
7. skuvaj rucak. Moze djuvec.
8. idi po decu, nemoj da su uvek poslednji u dvoristu
9. rucak, sudovi, peglanje, usisavanje
10.citaj knjigu, ne onu glupu, nego Tismu prvo zavrsi
11. vozi cerku na dens
12. smisli sta ces tih sat vremena, dok je cekas. Stavi mobilni na punjenje pre toga, ponesi Tismu, ili idi do Targeta za one sitnice
13. napravi smuti
14. sredi sudove
15. preslisaj decu za kontrolne
16. idi sa muzem u bioskop
17. spremi veceru pre toga, da deca imaju
18. stavi sudove i pusti masinu, kad se vratis iz bioskopa
19. istusiraj se
20. citaj, sada moze glupa knjiga
21. navi sat na 7
22. spavaj, odmah zaspi, neces ni sest sati sna sakupiti.
.....Cekaj, ves nisi prebacila na susenje. Prvo izvadi i slozi ves iz masine za susenje, da mozes mokar da stavis u nju. Ovo moze pod tackom 10. Ne moras da citas popodne.

Posle pisem bajke o slobodi, zvezdicama, nemamo samo cetiri uloge u zivotu, Ti se pitas - Ti ces dati odgovor, nisi bespomocan, da zivimo zivot a ne zivotarimo.... Ne verujte mi vise nista sto vam napisem. Pinterest me ujutro omadjija, kaze, sve moze da bude lepo, sve moze da bude lepo, sve moze...

Madjionicari, sanjari, carobnjaci i mastari celog sveta - ujedinite se. Da sutra ne uzmem isti plan u ruke. Ne moraju velike promene, samo brzi hod i vezbe da udenem. Kafa ce da leti sa spiska, osecam.

Tuesday, May 16, 2017

Image may contain: one or more people, people standing, shoes and child

Mera uspeha

Zivim u svojim filmovima.
Bioskop, vise sala.
Romanticne komedije, melodrame i nemi film.
To je na repertoaru.
Oduvek.


Izadjem iz njega ponekad.
Ubrzo vratim.
Polako smirim treperenje.
Spoljasnji nadrazaji mi ne prijaju.
Pokolebaju me i zapitkuju: ima li smisla biti dobar, milovati recima, ne ujedati?
Jesu li glup i dobar stvarno braca?

Oko mene, razne zgrade.
Obidjem ih povremeno.
Negde me pozovu, u neke zalutam.

U obliznjem neboderu "materijalne-stvari-da-ti-pokazem-koliko-vredim", mnogo odjekuje. Pola metal, pola staklo. Usi mogu da zabole. Dosta je hladno, tokom cele godine. Uprkos losim uslovima, krcato je. Sire se, slicne zgrade stalno grade. Za cas ce citav blok da ispune.

U Domu kulture "nije-mi-jasno-kako-ti-to-ne-znas", malo manja guzva, ali atmosvera ubitacna. Gnjave i dave, sve najbolje znaju, prici nikad kraja. Skuplji izlaz nego ulaz.

U prostorijama Mesne zajednice vec duze vreme okuplja se ekipa "usta-moja-hvalite-me". O njima mi je najteze da pricam, odmah se iznerviram. Kada cujem "ja ne zavidim, ja dobra, ja ni mrava ne bih zgazila, ja posten covek", na pamet mi padaju samo dve opcije - fizicki ili verbalni obracun.

Zalutam, zadrzim se malo i odem. Takmicarski duh, nadmudrivanje, pokazivanje, odsustvo samokritike...ne mogu, nije moja tematika.

Mastari.
Sanjari.
Carobnjaci.

Takvi mi prijaju. Srecem ih na daskama koje zivot znace ili u skolama zivota.
Prepoznam. Znaju sta ce sa onim sto imaju i kako ce bez onog sto nemaju. Spremni su da pomognu, prodrmaju, nasmeju, zagrle, ohrabre, opuste. Ne prete da ce izbaciti iz svojih prostorija one koji jednom pogrese, ne uslovljavaju, ne ismevaju. Ne zele da ispadnu veliki pokazujuci kako su drugi mali.

Sanjari ne skupljaju stvari da bi se pokazali i dokazali, vec osmehe na licima i iskre u tudjim ocima.
Tako oni mere uspeh. To ih cini srecnim.

Sunday, May 14, 2017

Image may contain: night
Zvezde

Nisam zaboravila teoriju o Elizabet Tejlor koju sam cula na pocetku svojih tinejdzerskih godina, kada jos nista o ljubavi nisam znala. O iskusenjima i opasnostima na koje mozes naici na neizvesnom putu osecanja i medjuljudskih odnosa, tek.

Imali smo goste. Vodili su se razgovori koji mene nisu zanimali, dok neko nije pomenuo slavnu glumicu. Citiracu, odlicno se secam izrecenog.

"Lako je biti veran kada nemas nikakva iskusenja. Mi za ovim stolom, nase komsije, kolege na poslu, pred kojim smo iskusenjima, kakav nacin zivota vodimo? U toku godine mozda imamo priliku da upoznamo jednu osobu suprotnog pola. Ali kazemo, Elizabet Tejlor je losa zena, ne valja, sto puta se vencavala, a vidi nas, mi samo jednom. Pred koliko izazova smo stavljeni u odnosu na Elizabet? Koliko ljudi ona sretne svakog dana, razlicite energije oseti? Zivi hiljadu zivota u odnosu na nas jedan."

Nisam zaboravila te reci. Urezale su se u mene. Odmah sam razumela sta cika hoce da kaze, osetila njegovu dobru volju da sagleda celu pricu. Mozda je nesto i on tada mutio, pa se tesio i pred sobom pravdao Elizabetinim primerom, nikad necu saznati. Niti je bitno.

Dolaze iskusenja. Nekim podlegnemo, negde se zaustavimo. Iskusenja proveravaju snagu nase volje da se povinujemo. Da li smo im odoleli ili nismo, greske koje smo pravili, izgovorene reci kojih smo se kasnije stideli - samo su jedan deo onoga sto smo. Bezbroj boja i nijansi nase bice nosi, nisu sve lepe i sarene.

Nemas cetiri uloge u zivotu - dete, partner, roditelj, onaj koji ide na posao. Svako od nas moze i jeste mnogo toga. Smes da budes to sto jesi. Ne boj se. Dozvoljeno je. Ne postoji pravilnik ponasanja. Nisi rodjen da prezivis, vec da zivis i dozivis.

Milion zvezda je u tebi.
Tvoja je svaka.
Ne stidi se sto sve nisu bljestave.
Dovoljno je lepo i sjajno ovako kako je.
Tvoje nebo - tvoja prica.
Siroko i nepregledno.
Samo tebi razumljivo.

Friday, May 12, 2017


This looks very much like the Remington I learned to type on, which is the same Remington that my mother learned to type on in the '30s.:

Ravnopravnost

Sta ti se ne svidja, probaj da resis.
Ako ti ne prija, idi.
Samo nemoj sebe da proglasis za zrtvu.

Samoproklamovana zrtva i dezurni krivac.
Par, taman jedan za drugog.
Osete se, nepogresivo.
Magnetska privlacnost.

Kada te neko uznemirava, najbolje je da se okrenes i odes. Idealni scenario. U realnosti, skoro nemoguc. Nisam jos upoznala coveka koji se iskontrolise, okrene i dostojanstveno ode. Bez reci udalji od izvora uznemiravanja. Mi smo gomila svadjalica, sklonih raspravama. Nesvesni sopstvene krivice, osetljivi na kritiku.

Predlazem ravnopravnost u odnosu dvoje ljudi.
Prijateljstvu, ljubavi.

Kada jedan uzme vodecu ulogu, a drugi sporednu, nema nazad.
Sami ste se raspodelili sto se ove predstave tice.

Sporedna uloga potajno zeli da bude glavna.
Sporedna uloga uvek ima tacku pucanja.
Kada do toga dodje, glavni lik ne zna o cemu se radi, jer ga niko nije blagovremeno upozorio - hej, u tvojoj sam senci, hladno mi je tamo.

Samopreispitivanje.
Samosvesnost.
Nepristajanje na podredjene i dominantne uloge.
Ravnopravnost na relaciji covek-covek, jer to nije tesko.

Izbegavanje pateticnih prica.
Dinastija, placljiva Kristl i zla Aleksis.
Nemoj na taj kasting da ides.
U rimejku Dinastije izaberi da budes buntovnica Semo Dzo.
Muskarci, vama je najbolje da budete Deks Dekster😎


Wednesday, May 10, 2017

Image may contain: people sitting and outdoor

Tuzan

Nisam tuzna ovih dana. Desava se puno stvari odjednom, na vise frontova, ubrzao se ritam. Pre bi se ovo stanje u kojem sam moglo nazvati histerija.

Ne znam sta je umerenost, zena sam krajnosti. Nije lako kada si takav. Tebi, ni ljudima oko tebe. Jednom, u ljutnji sto se drugi zale da sam teska i naporna, nastala je izjava, kasnije nemilosrdno citirana. "Vama je lako, vi mozete da odete, a ja uvek ostajem sa sobom". Tako, meni je najteze, drugima nije lako, ali je i lepo, cim se tiskaju da budu tu gde jesu. Molim lepo, ceo paket!

Eto, ne mogu da budem ozbiljna sada i lako napisem tekst o tugi-tuzi. Kada sam bila bas, bas tuzna nastala je 'Usamljenost". Vi ste citali ublazenu verziju, jer bi originalna sigurno izazvala strah da cete ostati bez vase drage blogerke. Ili ste mozda i ostali, posto je tekst postavila na blog. Sto je moj drug Nenad u cetrvtom osnovne napisao u sastavu o Drugu Titu, "Otisao je na jedno veliko putovanje - na onaj svet" . A grozna uciteljica citala pred svima i ismejavala ga. Jos je prezirem zbog toga! Jeste bilo gadno te veceri, nije bas da sam se spremala za "veliko putovanje", ali nije bilo ni naivno.

Izvukoh se, naravno, kao sto se uvek izvucem. Ne slucajno, nego razradjenom tehnikom eliminisanja tuge. Prvo je pustim. Do kraja upadnem. "Ravno do dna". Nema potrebe taj neprijatni deo da opisujem. A onda cupanje, svom snagom. Sa dna na povrsinu. Isplivam.

Tuga dodje nenajavljeno. Mnogo je jaka. Obuhvati te celog, isisa zivahnost i elan iz tebe. Mocna je. Razloga za tugu i nemir bezbroj, u svacijem zivotu. Uz to, nisi samo ti u igri, cujes o tudjim teskocama i nepravdama koje trpe, mori te, izjeda, udruzi se sa tvojom mukom. Potop. Sve izgleda besmisleno.

Ne pomaze kada u takvim trenucima dobronamerni govore da se trgnes i da ima gorih sudbina od tvoje. Provereno ne pomaze. Cak ima suprotni efekat. Tu mozda samo spavanje pomogne, donekle.

Ostalo sve moras Ti.
Tvoja volja.
Cupas se, cupas, kako znas i umes.
Nema univerzalne tehnike.
Svako mora da pronadje svoju.

Moras da pronadjes, pitanje je opstanka. Tvog.

Tuesday, May 9, 2017


Image may contain: one or more people
Izbor

To je izbor. Probas da pomognes sebi tako sto osmislis, isplaniras sta ces da radis, pronadjes zadovoljstvo i bavis se time. Valjda postoji jedna stvar koja ti prija? Nemoguce da ne postoji. U redu, i to je izbor, da kazes da ne postoji. Da bas nista ne mozes, probao si sta si mogao, nemas povoljne uslove, dovoljno sredstava ili vremena. Zapravo, vremena imas, ali za razmisljanja sta sve nemas, ko ti se zamerio, sta je ko tebi rekao, ko te zaboravio, ko te nije pozvao na slavu ove godina. Nije dosta sadasnjost, ma ne, teras ti do djackih dana, laganica, glupih uspomena koliko hoces. Osnovna skola, deca zla i neotesana, ne znaju ni da precute. Rekli mi da sam klempav u sestom razredu. Ides dalje, srednja skola, nisu me voleli ni djaci ni profesori. Faks, visa uzaludna, oborili me na pravdi Boga tri puta iz savremene istorije. Ekipa sa prostora bivse drzave, objektivno slupana, razbijena, napacena, zeljna svega, jedne farmerke i dve majice, to ti je kombinacija A i B, za sve prilike. Gastarbajteri, vas da ne pominjem ovom prilikom, opisani ste u tekstu "Selidba". Svi sto ste do cetrdesete overili neku od tezih bolest, necemo o tome, takav je dogovor.

Kako da ne poludis? Kada bih pustila ovu svoju glavu da vitla kako ona hoce, misli da ne zauzdavam, doslo bi do pucanja, totalnog. Prasak, kao u bloku 70 za Novu godinu. Fatalno.

Pisem o ljubavi, slobodi, dobroti u ljudima, podrsci sebi i drugima. Hranim glavu. Nisam corava, vidim sto vidis i ti, ali ne vidim samo to. Jer ne postoji samo glupo, ruzno, tuzno, nepravedno. Necu da placem, da isterujem pravdu, ispravljam Drine. Nama vise ni pametniji popusta ludji nastavlja, ko zna zasto je ovo dobro, sve ce to narod pozlatiti. Nece. I nije dobro. Nije ni pomor, kraj sveta i potop. Nadji sredinu. Ne mora da bude zlatna.

Ako je tebi bolje da ne okupiras glavu nekom zanimacijom, nego razmisljanjima o nepravdama, slobodno. Sta god zelis. Pitas sto se lose osecas? U ovim godinama, kada mladalacki zanos ne postoji? Druze, ne znam sta se cudis. Cuti i guraj, kako si izabrao. Ustani, idi na posao, otaljaj sta moras, nazad kuci, vecera, tusiranje, malo komp ili fontele, pa na spavanje.

Ko ti brani.
I koga briga.
Tvoj je zivot tvoja pesma.
Image may contain: drink, coffee cup and indoor

Zamor materijala

- Toliko sam umorna.
- Previse je nadrazaja.
- Napeta sam kao struna.
- Zelim da se udaljim od svega.
- Bezvoljan sam.
- Pogledam se u ogledalo i kazem "tebi stvarno nije dobro".

Predugacka lista obaveza.
Nervoza.
Izneverena ocekivanja.
Propali planovi.
Usamljenost u vezi.
Ceste razmirice.
Neljubaznost.
Nerazumevanje.
Nepostovanje ulozenog truda.
Izostala zahvanost.
Umor od podrazumevanja.

Privlacnost, gde ne sme da se oseti.
Smeh, neznost i opustenost, sa neprikladnom osobom.
Rastrzanost, zbog nedozvoljenog.

Povlacenje. Tisina. Setnja. Ne donosenje bilo kakvih odluka. Restartovanje!

Da bi osetio sta zelis.
Da ne bi pravio gresku zbog pritiska i brzine odlucivanja.
Da ne bi i dalje robovao recima "normalno" i "trebalo bi da".
Da se ne bi zavaravao kako se osecas dobro.
Da se drugi ne bi pretvarali kako ne vide da si lose.

Zato sto si bitan.
Zato sto jos ima zivota.
Zato sto moze da ti bude lepo.
Sto ima divnih mesta na kojima nisi bio.
Sto ces jos da ljubis, grlis, milujes i volis.

Zato sto cemo zajedno da se smejemo, dugo i glasno.
Zato sto je zivot jedan, a mi cemo ga ziveti kako valja.
Snazno, do poslednjeg daha.

Friday, May 5, 2017

Image may contain: drink, coffee cup and indoor

Saplitanje

Nije tesko biti dobar covek.
Uradis sta mozes, pomognes, utesis.
Pruzis ruku onome ko se sapleo i pao. 
On je prihvati i ustane.
Dobro se osecate, obojica.

Razumem i da sapletes coveka.
Ima nekog bola i besa u tebi koji te tera na to.
Jace je od tebe.

Ali da vidis da se neko sapleo i pao, gledas i nista ne cinis, to ne razumem. Stojis, gledas, ne pomazes. Pravis se da nisi video ili ti procenjujes da mu nije nista, ustace i sam, bez tvog uplitanja. Ovaj se nekako iskobelja i ustane, a ti nastavis razgovor sa njim, kao da se nista nije desilo. Za tebe nemam opravdanje.

Ne boj se, nece nista da te kosta. Samo ispruzis ruku, i hop, covek ustane. Pitas ga, jesi dobro.

Ne moras ni da pitas, vidis.






Wednesday, May 3, 2017

Image may contain: horse, sky, outdoor and nature

Upornost

Vrlina neophodna za prezivljavanje.
Uspeh, od nje zavisi.

Ne zvuci lepo izreka koja se koristi.
"Uporan kao mazga."

Mazga? Morala sam da guglujem da vidim kako mazga izgleda. Prilozicu sliku, uz objasnjenje: "Mazga je domaća životinja iz porodice konja nastala ukrštanjem konja i magarice. Izgledom podseća na konja – veća je od magarca, a manja od konja, rep joj je obrastao kao kod konja, rže. Otpornija je na bolesti, jača, izdržljivija i jede manje hrane i od konja i od magarca slične veličine. Koristi se za nošenje tereta i vuču kola. "

Rze!

Imala sam priliku da cujem, u situacujama kada su zeleli da iskritikuju osobu koja se glasno smeje, reci: "Uh, sto ovaj rze". Pominjao se isti termin i u upitnom obliku, "Sto rzes?", sto nije prijatno cuti i pogubno utice na zanos onog ko se u datom trenutku smeje.

Znajuci sve ovo, shvatam da ima smisla sto se u narodu odomacilo poredjenje upornog coveka i naslednika konja i magarice.

Izdrzljiva, istrajna, ako rzanje shvatimo kao "smejanje" - vesela osoba, jakog imuniteta, malo jede, puno radi.

Uopste nije lose poredjenje.
Moze se shvatiti i kao kompliment.
Dobitna kombinacija i siguran recept za uspeh.

Za pozeleti.

Tuesday, May 2, 2017


Image may contain: one or more people and people sitting

Izvinjenje

Jako smo osetljivi. Pohvalu primimo, poradujemo joj se, ali nas kritika razara, razjeda, o njoj mislimo vise nego o pohvali. Kada bismo mogli da ne preterujemo, svesni cinjenice da nismo toliko bitni u bilo cijem zivotu, osim sopstvenom, spasili bi sebe i druge mnogih neprijatnih razmisljanja i nepromisljenih reakcija.

Ne upadaj u zamku nadmudrivanja, isterivanja svoje verzije pravde. Probaj da se ne ljutis kada pomislis da si nepravedno stavljen u stranu, da ti nije pruzena ruka podrske, a mogla je. Udalji se od onoga sto te uznemirava.

Pocni da radis nesto sto te ispunjava osecajem mira i sigurnosti. Ako volis da pises, pisi. Ako je crtanje tvoja strast, crtaj. Brini o basti. Pravi ogrlice. Za nesto si talentovan. Ako nisi, nije bitno, vazno je samo da ti prija to sto si izabrao da radis. Bavi se time. Kada radis ono sto volis, u sta istinski verujes - tu je tvoj mir.

Ne treba ti poredjenje i takmicenje, samo unosi negativnu energiju. Ne treba da pokazes bilo kome bilo sta. Ni sebi ne moras da dokazujes. Samo radi tu jednu stvar koju volis, radi od srca. Kada zavrsavas sta moras, sto ti je obaveza, mislices, evo samo da uradim ovo i odoh da napisem, nacrtam, zasadim, procitam, skuvam...To ce biti samo za mene!

Za kraj, sebe podsecam:
Budi pazljiva prema drugom bicu. Nikada se dobro nisi osecala kada si "potkacila" nekoga, rekla ruzno ili ironicno. Nikada! Samo lose. Bas lose! Iscrpi te to, prvobitna ljutnja prodje, vise nije vazno da li si u pravu. Jedino ostane osecaj porazenosti. Jos moras da rastes. Jos moras da ucis.

A Tebi kazem - Izvini.
Image may contain: one or more people and closeup

Racunica

Kako znas da se ljubav zavrsila? Da se vise necete cuti ni videti? Trenutak kada se dogovorite da zavrsite vezu retko je i konacan dan prekida. Protegne se taj proces, poprilicno. Zamrsen je i komplikovan. Potkrade se poneka poruka ili poziv, neminovno je. Niste dve masine koje su iskljucili iz struje.

Posle ljubavi, jedan uvek zeli jos malo da ostane. Nije mu lako da prihvati kraj, ne zeli ga, nametnut mu je. Pozove nekoliko puta bivsu ljubav, posalje poruku ili neki znak kojim zeli da poruci - jos mislim na tebe, jos si u meni, ne prekidaju se tanane niti tako naglo, jos mi znacis. To mi je normalno, ljudski. Da smo slabi, da nemamo cvrst karakter kad dijetu drzimo, cigarete ostavljamo, slatkisa se odricemo, kamoli kad se od dragog stvorenja rastajemo.

Teze razumem one koji se posle raskida nikada ne jave, kojima je sujeta jaca od neznosti koju osecaju. Gledaju da se po svaku cenu zastite, paze da ih neko ne povredi, prevari.

Njima ova prica nije namenjena. Ova je za sve koji i dalje pokusavaju. Ne odustaju.

Znam jednu, odlicno. Ta se u ljubavi razbija kao staklena casa iz IKEA. Posece se dobro i duboko, ali tera dalje. Zivi zivot. Ne boji se da voli. Zeli da bude voljena.

Tako treba. Voli svom snagom, predaj se potpuno, strasno i snazno. Razbijaces se na komade, vise puta. Pokusaj ponovo, bori se za ljubav, razbij se opet. Pokusavaj dok ti ne uspe. Nemoj da se ucauris, uplaseno cuvajuci sebe.

Uopste nije bitno koliko dugo si ziveo, vec kako si to cinio, koliko snazno si se borio za sve sto ti je bilo vazno, koliko si voleo, koliko si se dao, koliko si se opustio, koliko si lepote upio ocima, srcem i dodirima. Bez grca, straha i sitnih racunica.

Tada se racuna da si ziveo. Ostalo je zivotarenje, sitnis sujete, straha i propustenih prilika.

Monday, May 1, 2017

Image may contain: one or more people and closeup


Rajsferslus

Morala sam da proverim kako se pravilno pise. Do sada sam izgovarala rajsfeslus. Teska rec, ne zameram sebi neznanje. Ni da izgovoris lako, ni da primenis u praksi. Jos ako je na ledjima, nezgodacija je veca. Nisam o njemu razmisljala dok mi se nedavno nisu pozalili...kupujemo samo haljine bez rajsferslusa na ledjima – jos jedna diskriminacija solo zena.
Zamislila sam se posle te recenice. Ne pamtim da mi je neko pomagao u akciji zakopcavanja haljine. Da stavim narukvicu na ruku, onu sto mora da se zakaci, na sopstvene zube mogla sam jedino da se oslonim. 

Za vecinu stvari tako, sami moramo da se izborimo. I kada nije nas dan, kada nas boli glava, kada imamo inspiraciju nesto interesantnije da radimo, nema dobrovoljaca da nas odmene u dosadnim obavezama koje su vremenom upisane na nasu listu "sta se mora, mora se". Svako sam svoju listu stiklira. Da li je solo ili u duetu, ne pravi veliku razliku.

Zivot nas pritera uz zid. Nadje cosak, pa nas bas tu smesti, umorne i iscrpljene od silnih cekiranja kojekakvih lista obaveza. Sta da radimo tada? Kod mene uvek preovlada snazan osecaj nepristajanja da u cosku samosazaljivo stojim ni tren. Vera da imam dovoljno snage da se odgurnem i izadjem napolje. Nisam bespomocna, nisam slaba. Volja za zivotom, dobrim, lepim, kvalitetnim, daje mi snagu da se odgurnem i odlepim. Sama iskoracam to parce od coska do izlaznih vrata.

Uvek se iskobeljam napolje. Taman bila i haljina sa rajsferslusom, ili jos gore, sa sitnim dugmicima na ledjima. Zakopcam ili otkopcam. Zavrsim sa tim i idem dalje. Napred. Nema drugog pravca.